Архива вести

Док се са европског тржишта свакодневно протерују производи који садрже опасну супстанцу диметилфумарат (ДМФ) присуство овог тешког алергена у роби на тржишту Србије нико не проверава. Према нашем истраживању, овом проблематиком се за сада нико не бави, иако је прошло тачно годину дана откада је Европа и домаћим произвођачима и увозницима забранила да продају робу која садржи ову токсичну и по здравље опасну супстанцу. Словенија је отишла још даље, па је само седам дана пошто је Европска комисија дефинитивно донела ову одлуку, ургентно усвојила Уредбу по којој се забрањује роба која садржи биоцид ДМФ. Запрећена казна за произвођаче и трговце који се буду оглушили о прописе је од 2.000 до чак 42.000 евра, стоји у овој одлуци. У Србији, међутим, такве уредбе нема. У надлежним ресорима Министарства здравља и трговине, која су, према логици, требало да реагују, нису упознати са опозивом ДМФ-а, а и овог пута одговорност пребацују са једних на друге.

Редакција „Потрошача" је најпре контактирала Министарство здравља, пошто су у ЕУ многи грађани због ове супстанце имали озбиљне проблеме са кожом. Помоћница министра, др Светлана Мијатовић, рекла je да су њихове надлежности контрола предмета опште употребе, као што су посуђе, прибор, амбалажа, козметички и дувански производи, односно робе која долази у непосредан контакт са кожом. Упутила нас је на Министарство трговине.

Пре њих позвали смо и санитарну инспекцију где смо сазнали да је у припреми нови закон о здравственој исправности предмета опште употребе и поново на одговорност позвали Министарство трговине.

Будући да је Србија прошле године, негде у исто време када је афера ДМФ била топ тема у Европи, добила Закон о општој безбедности производа, било је за очекивати да је нови пропис тестиран управо на овој теми. Нарочито због тога што се делови овог закона односе баш на реаговање у ургентним ситуацијама. Уколико се на Рапексу, систему за брзо упозоравање на небезбедне производе, појави роба ризична за потрошаче, Влада је, пише у закону, дужна да реагује у року од 20 дана. Због чега то није урађено, питали смо у Министарству трговине.

- Србија је у обавези тек по приступању Европској унији. Закон о општој безбедности производа је, на неки начин, превентиван и односи се на производе који су већ на тржишту. Одговорност је на увозницима и произвођачима, а контрола на инспекцијама - рекли су нам у сектору за заштиту потрошача овог министарства, додајући да би требало проверити у Агенцији за хемикалије да ли је уопште донета одлука о забрани ДМФ-а.

У овој владиној агенција која је основана пре годину дана сазнали смо да ће питање забране ове, али и других опасних материја бити решено тек са усвајањем новог правилника о ограничењу и забрани производње, стављања у промет и коришћења одређених хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животне средине.

- Очекујемо да ће правилник бити усвојен у јуну. Контролу ће обављати у том случају и инспекције животне средине и тржишна када је реч о контроли увозника и произвођача - каже Јелена Мијатовић, стручни сарадник Агенције за хемикалије.

Колике су размере проблема ДМФ-а показују извештаји са Рапекса. У последњих неколико година непрекидно се повлаче ови артикли, а у извештајима који се објављују недељно на стотине хиљада ципела, играчака, намештаја, козметике и многих других артикала склањају се из продаје, а готово да нема земље у Европи која потрошаче није упозорила на токсичност ДМФ-а и опасности које може да изазове.

У Институту за општу и физичку хемију кажу да је ДМФ метилестар мравље киселине. У фармацији се користи за третман псоријазе.

- Друга важна примена је као антифунгално средство - биоцид за производе од коже (ципеле, ташне, каишеви и слично). Медицинска испитивања су доказала да је ДМФ алерген, који може да доведе до интензивног екцема који се дуго лечи. Нажалост, и концентрација од само 1 ппм већ може изазвати реакцију иритације коже - каже Стеван Благојевић, стручни сарадник у Институту.

Према његовим речима, почетак забране ове супстанце почео је 2006. године када је кинески произвођач Linkwise произвео новчанике у које је ставио кесице са ДМФ-ом да би спречио развој плесни. Ти производи су изазвали неколико озбиљних случајева дерматолошких реакција што је покренуло ланац забрана овог производа.

- Иначе, у земљама ЕУ коришћење ДМФ-а је забрањено још 1998. године за њихове произвођаче, а новим прописима од јануара 2009. забрањено је и да увозни производи садрже ДМФ.

Прописом 2009/251 од 17. марта 2009. земље ЕУ су потпуно забраниле сваку употребу ове супстанце изнад концентрације од 0,1 ппм. Сви производи који садрже више од 0,1 ппм ДМФ-а су повучени из употребе од 1. маја 2009 - каже Благојевић.

Он је потврдио да код нас не постоји посебан пропис који се односи на ДМФ. Закон о заштити потрошача указује на потребу да производ буде исправан, док различити правилници уводе појам „здравствене исправности". ДМФ не треба мешати са силика-гелом, супстанцом која се такође налази у кесицама и служи за апсорпцију влаге.

Силика-гел је практично неотрован, али се у ЕУ дешавало да је и у кесицама на којима је писало силика-гел пронађено присуство диметилфумарата.

Најновије повећање цене телефонске претплате од 100% поново је покренуло неколико озбиљних питања.

Најпре, да ли је у овом тренутку морало доћи до повећања цене у овом износу? Посебно, ако се има у виду последња корекција цене од 250% (новембар 2008.). Простом рачуницом долази се до невероватног процента од чак 350% у периоду од годину и по дана. Делује запањујуће давање сагласности „РАТЕЛ"-а на ове захтеве.

Али, важније од свега јесте заправо питање шта ми заправо плаћамо? Под појмом претплата не нуди се потрошачима ништа осим 150 „бесплатних" импулса. Ако бисмо доследно применили ценовник „Телеком"-а дошли бисмо до цифре од целих 70 динара?! Делује крајње неозбиљно да се у једној правној држави потрошачима наплаћује готово 6 пута више.

Ту долазимо до проблема који се тиче наплате услуга које потрошач нити је тражио, нити су му пружене. Јер, подсетимо, након потрошених 150 импулса сваки наредни се плаћа по важећем Ценовнику. Дакле, у плаћању обавезне претплате за телефонски прикључак у износу од 388,00 динара свако домаћинство у Србији поклања „Телеком"-у више од 300 динара. Сваког месеца. Ако се зна да постоји више од 2,5 милиона претплатника фиксне телефоније долази се до запањујућег податка о месечном приходу у износу од преко 7 милиона €.

Питање Уставности оваквог начина наплате не би донело бољитак грађанима Србије. Вероватно би се претплата, као таква, укинула али би се истог тренутка употребио нови термин за наплату некакве накнаде за употребу телефонског прикључка или кроз повећање цене телефонског импулса.

Док стварна заштита потрошача не постане приоритет овој и свакој наредној Влади, не остаје нам ништа друго осим оваквог начина борбе за своја права.

Током свих протеклих година потрошачи природног гаса с домаћих налазишта плаћали су исто колико и за увозни из Русије. Домаћи гас, због нижег квалитета, који je далеко испод стандарда, морао је да се продаје по цени 20 % нижој него увозни.

Према светским стандардима прописано је да природни гас мора да садржи минимално 92 % метана и максимално 3 % угљен-диоксида и азота.

Очигледно је, што се може видети по боји пламена, да гас из домаћих налазишта, који се претежно испоручује индивидуалним потрошачима, садржи далеко мањи проценат метана односно далеко већи удео друге две компоненте. Тако је основни узрок повећане потрошње недовољна/мања калорична вредност, која се изражава и рачуна као да је увозни гас.

Стога упућујемо јавни позив Влади републике Србије да одговори на следећа питања:

- зашто је дозволила да гас из домаћих налазишта има исту тржишну цену као и увозни;

- да ли би по тој цени могла продати било коме, осим својим пореским обвезницима;

- који проценат домаћег гаса се меша и такав испоручује индивидуалним потрошачима?

Да ли је могуће да се домаћи гас из Баната и Бачке транспортује кроз Мађарску до Русије и назад до потрошача Србије, те да је цена иста као и за увозни због транспортних трошкова, провизије „Југорос-гаса" и других „реалних трошкова"?

Ако имамо у виду да је Србија зависна од увоза природног гаса (око 90 одсто потребних количина), да цена на домаћем тржишту зависи од оне која се нуди на светској пијаци, како је могуће да се она није смањивала од октобра 2008. године, када је само за индивидуалне потрошаче кубик поскупео 60 посто и цена формирана тако што је 1.000 кубика овог енергента коштало око 500 долара, која сада износи око 330 долара (без транспортних трошкова)?

Тадашња цена, куповина 1.000 кубика била различита - у првом кварталу прошле године 440 долара (без транспортних трошкова), у другом 334, у трећем 245, а у четвртом кварталу 273 долара. Све то време цена гаса на домаћем тржишту није се мењала, односно смањивала.

Тако је несхватљива тврдња неодговорних да су, због разлике у цени гаса (током прошле грејне сезоне) који се увози и оне по којој се продаје у ЈП "Србијагас" створени губици од око 107 милиона евра, због чега се најављује повећање цене гаса у наредном периоду, одмах након грејне сезоне.

Захтевамо да Влада Републике Србије испита суштинске разлоге насталих губитака у монополистичкој компанији, који пре свега леже у континуираном прекобројном страначком и родбинском запошљавању, губицима у гасоводном систему, нерационалном пословању, трошењу средстава изигравањем добротвора и социјалне установе путем донација, спонзорства и сл.

Докле ће државна Агенција за енергетику бити у функцији „Србијaгас"-а и дистрибутера, да без студиозније анализе олако даје позитивно мишљење, а Влада сагласност на начин обрачуна и на нове цене према Тарифном систему, који су ови писали у име и за свој рачун?

У прилог томе говори чињеница да сама Влада недавно констатује да су дистрибутери у Србији на различите начине утврђивали просечне параметре радног стања за обрачунски период и да су примењивали различите формуле за прерачунавање, због чега су се резултати свођења разликовали и до 4%.

Дакле, дистрибутери, који у периоду пре примене тарифнoг система, нису у рачунима приказивали свођење, већ ефекте свођења су уграђивали у цену гаса, због чега они нису били видљиви нити проверљиви за потрошаче. Врхунац таквог стања је да се не зна цена гаса за месец потрошње.

Када већ јавно признају да су, до доношењa Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за испоруку природног гаса, која се примењује од 1. фебруара 2010. године, (којом је утврђен једнак начин обрачуна природног гаса у Србији као и рокови у којима су енергетски субјекти дужни да уграде адекватну мерну опрему), дозволили кршење члана 90. Устава, члана 50. и 134. Закона о енергетици и Закона о заштити потрошача ("Јединична количина и цена морају бити јасно исказане и подложне "), како мисле да обештете индивидуалне потрошаче гаса и да ли ће за овај хаос неко одговарати?

Према донетој Уредби, дистрибутивна разлика има своје тарифне ставове па ће на пример - обрачуната запремина  износити по основу: радне температуре (3,22%), прикључног притиска (1,6%) и доње топлотне вредности (2,6%) = 7,42% , из чега следи да ће коефициент прерачунавања бити 1.0742, односно стварна потрошња гаса биће увећана за 7,42%, односно потрошња гаса од  500м3 увећава се за 37м3.                                       

Како су рокови у којима су енергетски субјекти дужни да уграде адекватну мерну опрему одређени тек за неколико година, следи да ће разлика између обрачунске и измерене запремине за домаћинства бити највећа за купце чији мерни уређаји немају аутоматску корекцију ни по притиску ни по температури, који живе на нижим надморским висинама и снабдевају се увозним гасом, за око 7,6 %.

            Осим тога, дистрибутерима гаса омогућена је и примена фамозног тарифног става  „Накнада по месту испоруке", који подразумева урачунате трошкове који настају у пословању дистрибутера са купцем, као што су трошкови закључивања уговора, израде рачуна, штампања, слања рачуна и др. Зар се ти трошкови  не налазе у дистрибутивној разлици коју дистрибутери узимају од потрошача?

Да парадокс буде још већи, овај харач се узима и у месецима када купац нема потрошњу гаса, данак потрошач плаћа на сваком рачуну, током целе године. Овај својеврстан порез, Агенција за енергетику је прихватила тако што се годишња накнада од 1.463,08 дин. подели на 12 месеци, те месечна накнада износи 121,92 дин.

      Стога се, на жалост, многи потрошачи враћају годинама уназад и опредељују за гориво које лакше могу да плате. О уложеним средствима грађана за гасификацију и за унутрашњу гасну инсталацију, више нема ни помена.

Због свега наведеног, намеће се логично питање: да ли је Влада у функцији својих грађана - пореских обвезника, или у функцији гасног лобија?

Поводом обележавања 15. марта - Светског дана права потрошача, у организацији Националне организације потрошача Србије, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут", Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства трговине и услуга, одржана је стручно-научна трибина на тему Закона о безбедности хране.

Трибину је отворила директорка  Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут" др Тања Кнежевић, а присутнима су се обратили др Саша Драгин, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, мр Љиљана Станковић, помоћник министра трговине и услуга, др Томислав Стантић, државни секретар Министарства здравља.

Након завршетка званичног дела трибине презентовано је 6 изузетно занимљивих стручно - научних радова посвећених безбедности хране.

У оквиру стручно-научне трибине разговарало се о контроли намирница у циљу заштите здравља потрошача, произвођачко потрошачким погледима на безбедност хране, декларисању и означавању упакованих намирница, контроли и резултатима рада пољопривредне и фитосанитарне инспекције, усклађивању Правилника о квалитету и другим захтевима за производе од меса са правилницима ЕУ, као и другим областима у вези са Законом о безбедности хране.

Поводом Светског дана права потрошача, НОПС у сарадњи са партнерима овогодишњи програм посвећује безбедности хране.

Понедељак, 15. март 2010. 11:00, Институт "Батут" Београд.

Преузмите комплетан програм.