уторак август 21 , 2018

Европска унија зауставља трговину личним подацима

Нова уредба о заштити података о личности ГДПР највише ће погодити банке и њихове кредитне бирое који више неће моћи да уступају податке без сагласности власника.

 

Грађани Европске уније би требало поново да постану неприкосновени власници личних података, пошто су последњих година експанзијом телекомуникација и друштвених мрежа изгубили контролу над њима. Масовне базе података требало би да уреди нови европски пропис или Општа уредба о заштити података о личности (ГДПР) која из корена мења досадашњу праксу свима који се баве прикупљањем и обрадом личних информација и која ступа на снагу 25. маја.

Лични подаци одавно су постали роба. Само „Фејсбук” дневно има 1,3 милијарде корисника, али количина информација и података који се деле и на другим друштвеним мрежама, у банкама, онлајн компанијама, преко оператера мобилне телефоније, школа, болница – несагледива је. Последњих дана из Хрватске стижу вести да су грађани затрпани захтевима бројних компанија које траже њихову сагласност за даље коришћење података.

У супротном ће бити принуђени да их избришу са њихове листе.

Банке су изгледа у највећем проблему, јер кредитни бирои који располажу подацима грађана о задужености такође морају да се прилагоде овој уредби. Хрватски медији преносе да ће за њихов национални регистар обавеза по кредитима ХРОК, који је у власништву банака, нова правила о заштити података о личности значити велике промене и да све упућује да их неће дочекати спремни.

На пример, ХРОК више неће моћи да чува личне податке 20 година као до сада, нити ће банке ни друге кредитне институције моћи да им шаљу податке својих клијената по потреби, а неће са њима моћи да располажу без знања власника. Како је објаснио један од банкарских  стручњака, клијентима ће од сада морати прецизно да објашњавају зашто траже податке и шта са њима намеравају да учине. Оно што највише мучи компаније јесте једна од новина у уредби која подразумева „право на заборав”, односно да власник података има право да затражи брисање својих личних података ако они, рецимо, више нису неопходни за обраду. Банкаре забрињава да то значи да ће клијенти управо то право искористити после добијања кредита. То је један од разлога што је ХРОК најавио да ће 25. маја привремено обуставити размену података и неће издавати кредитне извештаје за грађане. Ове послове обављаће, како кажу, тек пошто се прилагоде новом европским правилима. Иако овај пропис многима изгледа као још једна бирократска промена и много „буке ни око чега”, европски законодавац ће очигледно покушати да све спроведе у реалност будући да су казне за непоштовање правила драконске и иду и до 20 милиона евра.

Србија још нема нови закон о заштити података о личности, али ова међународна обавеза која је дефинисана још Споразумом о придруживању 2008. године мора се прилично хитно применити. У извештају о напретку РС из 2016. године, који је писала Европска комисија, наведено је да је хитно потребно доношење новог закона о заштити података који ће бити усклађен са уредбом.

Што се тиче банака, грађани верују да ће се оне брзо прилагодити управо због транспарентности и природе посла (и раније су тражиле одобрење пре издавања извештаја Кредитног бироа), али финансијске институције нису једини проблем.

– Надам се да ће у прошлост отићи и продаја личних података о власницима аутомобила осигуравајућим кућама. Тако се дешава да месец дана пре истека регистрације стижу понуде од неколико осигуравајућих кућа иако нисте њихов клијент, а оне већ располажу регистарском ознаком аутомобила и адресом. Да не говоримо о бројевима телефона до којих тако лако долазе анкетари, разне компаније и онлајн продавци – коментар је једног читаоца. Он наводи и пример осигуравајућих кућа које после тешких саобраћајних несрећа у врло кратком року контактирају породице и нуде услуге и понуде заступања на суду.

Погођене и српске компаније

Од српских компанија које нуде услуге и производе потрошачима у ЕУ такође ће се очекивати да се ускладе са новом европском уредбом, каже за „Политику” Стеван Ранђеловић, менаџер за дигитални ризик европског огранка Групе М.

Он истиче да чак и ако домаће компаније не буду одмах погођене, то ће се догодити у будућности, и то врло брзо. Односно, после ревидирања српског закона о заштити података, под условом да буде усклађен са уредбом у току приступања ЕУ. На питање, које су највећи користи за грађане, Ранђеловић каже да ће они сада бити боље обавештени  о томе ко обрађује њихове податке, у које сврхе и како то ради.

– Уредба даје контролу потрошачима јер им дозвољава да дају свој пристанак компанијама за обраду њихових података, али и да се буне када им то више не одговара… Битно је разумети и разјаснити да многа од ових права нису нова, али да ће бити појачана уредбом. Она ће потрошачима, који су све више свесни употребе података на интернету и изван њега, дати алате да присвоје своја права – објашњава наш саговорник.

Сматра да је прерано говорити о томе које ће индустрије највише бити погођене. Уредба је, додаје, јако детаљна и у многим деловима нејасна, те можемо очекивати доста интерпретације у ходу. Свака компанија која обрађује податке у великом обиму мораће да се посвети разумевању уредбе и њеним тумачењима.

– Не бих издвајао једну или две индустрије. Радије бих рекао да ће она највише утицати на мала и средња дигитална предузећа јер захтева доста оперативног и правног напора. Но, ова замршеност и комплексност је прилика за иновације. Сигуран сам да ћемо их видети све више и више – каже Ранђеловић.

 

Извор: Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...