Домаћи потрошачи имају прилично искуства када се ради о банкарским услугама па зато већину на узимање кредита, који баш и нису повољни, може натерати само велика потреба и журба. У банкарском сектору то добро знају па клијенте чекају с понудом брзих кредита у продавницама. Те позајмице које се добијају одмах имају неупоредиво вишу камату од редовних кредита. Зато је разборито пре стављања потписа на документе добро погледати све услове и упоредити их с оним „споријим” позајмицама. Осим тога, и за брзе кредите одобрење се чека неколико дана.
Брзи кредити потрошачима се обично нуде за куповину у продавницама техничке робе, намештаја, на стовариштима грађевинског материјала и слично. Радње или предузећа преко којих банке послују клијентима одмах понуде могућност да оно што су изабрали купе на кредит, који могу добити одмах. Уколико се клијенту-купцу жури па пристане на ту понуду, а не упозна се са свим условима узимања такве позајмице, неће недостајати разлози за кајање све док кредит не отплати. Јер, те позајмице нису баш брзе, али јесу скупе.
У продавницама се за подизање таквих кредита обично тражи само потврда о запослењу плус административна забрана, а све оверено печатом. Ипак, чак и када се то донесе у радњу, кредит се не одобрава истог тренутка. Наиме, наредног дана у радњу долази представник банке да потврде узме, а кредит не одобрава аутоматски, већ се пре тога клијенту проверавају подаци у Кредитном бироу да би банкари проценили да ли је нова странка презадужена или је пак добар кандидат за кредитирање.
Тек ако клијент прође ту тријажу, одобрава му се новац, тако да цео поступак траје неколико дана, а ако је све почело пред викенд, онда и дуже, после чега новац стиже до клијента, односно продавца. Банка је своје урадила, а клијенту остаје само да измирује обавезе. Клијенти би морали да знају да је и за подизање брзог кредита потребно исто време као и за готовински.
Рачуница каже да је, ипак, боље подићи готовински кредит јер су услови бољи. Наиме, за готовинске позајмице камате се крећу од седам до 14 одсто, а за брзе потрошачке кредите од 30 до чак 40 одсто. Другим речима, уз кредит од 100.000 динара на годину дана и камату од девет процената на годишњем нивоу имаће месечну рату од 8.740 динара, што значи да ће банци вратити 104.880 динара. За исту суму и рок враћања, али уз брзу камату од 36 одсто рата је 10.046 динара, а банци се враћа 120.552 динара. Разлика од 15.672 у корист „спорог” кредита никако није за бацање па је пре доношења одлуке потребно добро се прерачунати.
Стрпљењу би клијенти банака требало да се науче и због будућих услуга. Све је више банака које нуде кредите који се одобравају путем СМС порука или интерента. Неминовно је да ћемо се у догледној будућности највише тако задуживати, али опет треба упоредити податке.
Ако потрошач из било којег разлога не може да се уздржи од куповине, најбоље је да у продавницу крене са чековима у новчанику. Уколико их продавци примају, то је бескаматно, а онда се свакако исплати.
Већи ризик за банкаре
Банкари кажу да су брзи зајмови за њих ризичнији па зато наплаћују вишу камату. Међутим, не мора сваки кредит који се узима у продавници да буде скуп. Поједине банке заједно са својим клијентима припремају акције при куповини и одобравају бескамтне кредите и такве изузетке клијенти би требало да искористе. Обично је то помоћ клијенту који је запао у тешкоће и не може да сервисира раније узете обавезе.
Извор: Дневник
