16. 04. 2024.

Сигурно вам се безброј пута до сада десило да одете у најобичнију куповину у оближњу продавницу и да се кући вратите са вишком робе, а са мање новца него што је планирано за ту прилику. Просто се запитате како је могуће да се скоро сваки пут деси иста ствар.

Одговор на то питање је објашњење маркетиншке стратегије којом се углавном већи трговински ланци служе како би навели своје муштерије да потроше још више.

ОЗНАКЕ ЦЕНА

ТРИК – Цедуље са ценом су јасно истакнуте, често јарких боја, и то у контрасту у односу на оквире и држаче за које су причвршћене. Замка је у томе што се вешто скрива пуна цена производа, која по правилу није заокружена, тако што је у први план стављена већа цифра, а онај „остатак” скрајнут негде у углу. Из позиције купца та разлика је готово неприметна чак и када се уочи, док је за продавца то извор огромног неопорезованог екстрапрофита. Према незваничним истраживањима процењује се да је сваки српски купац у 2016. на каси оставио 18 динара вишка, а сви продавци нелегално приходовали око 750 000 евра.

ЦАКА– За све оне који не желе жваку уместо кусура нити да ситнином финансирају крупне трговце једино решење је избегавање готовине, то јест прелазак на плаћање кредитном/дебитном картицом.

ЛАЖНА СНИЖЕЊА


ТРИК – Још једна варијанта обмањивања потрошача ценама је рекламирање великих попуста који заправо то нису. Наиме, надлежне службе су утврдиле и указале на праксу појединих трговинских ланаца да месецима унапред намерно дижу цену одређених производа, иако спрам њихове стварне и тржишне вредности нема потребе, да би потом кренули у викенд или празничне кампање спуштајући је на ону првобитну. Посебну пажњу треба обратити на фамозне акције које су такође уско повезане са претходном ставком. У овој ситуацији се злоупотребљава поверење потрошача тако што се „случајно“ на цедуљи  крупним бојама истиче нова и то *скупља цена у односу на претходну која је опет онако прецртана скрајнута. Мислећи да тако штеде или пак не марећи за праву разлику људи троше, а трговци зарађују (још) више.

ЦАКА – Редовно праћење и упоређивање цена истих производа у различитим трговинама оставља мање простора (не)свесној НЕповољној трговини.

КАТАЛОЗИ И МАРКИЦЕ

ТРИК- Ова врста пропаганде одавно је позната због своје вишенаменске примене. Најпре се ствара лажан осећај могућности да се профитира расходом тако што се сваком наредном куповином повећавају шансе да се нека роба/услуга бесплатно или пак повољно добије. На тај начин се привлаче сталне муштерије које ће у одређеном року правити одређене рачуне све не би ли се докопале одређене погодности. Углавном се ради о предметима за покућство који су до тад слабије ишли, а који су на крају и преплаћени када се узме у обзир изнуђена набавка ради остварења услова из понуде, то јест довољног броја сакупљених маркица. Успут се дељењем каталога и другог рекламног материјала врши брз и лак маркетинг тако да продавци бележе непрекидни раст у трговини.

ЦАКА- Ако је већ ова „игра“ ушла под кожу онда је најбољи начин расподелити снаге, односно организовано учествовати са потрошачима из свог окружења.

РАСПОРЕД ПОЛИЦА У ПРОДАВНИЦИ

ТРИК – Утисак да су рафови са робом у супермаркету поређани на очигледно бесмислен начин само је варка на први поглед. Да и те како има логике зашто су полице са школским прибором постављене тик уз „сладак кутак“, а основне намирнице најдаље од улаза потврђује нам утрошено време и новац у случају дезоријентације. Стручњаци су утврдили, а трговци искористили чињеницу да „хаотичан“ распоред приморава потрошача да више времена проведе између полица и да притом још нешто убаци у корпу/колица. Иако можда постоје табле са смерницама, оне најчешће висе са високих плафона изнад линеарног погледа купца у покрету или су постављене тако да се опет мора заћи међу рафове.

ЦАКА – У случају првог пута у некој продавници најлакше је обратити се запосленима за помоћ где се шта налази.

РАСПОРЕД РОБЕ НА ПОЛИЦАМА

ТРИК – Као и распоред полица тако и распоред робе на њима има свој скривени значај. Узмимо на пример одељак са безалкохолним пићима; постоје на десетине сокова различитих врста и порекла, а само неки су стављени на хлађење или на сред пролаза. У првом случају, већина људи ће се пре определити за сок из фрижидера него за онај млаки са полица. У другом случају, људи ће физички морати да прођу поред пирамиде од флаша, мада погледом неће моћи да је заобиђу. Рапоред на самим рафовима осмишљен је тако да не иде по квалитету већ по цени, одозго на доле од најскупљег до најјефтинијег . Посебно се води рачуна да је увек свега жељној деци роба на дохват руке док се старијим муштеријама на сваком кораку пласирају “препоруке” задуженог  особља. Последње искушење вреба у чекању реда пред касом поред рафова са цигаретама, хигијенским и жвакаћим гумама, дневном штампом и слаткишима… Некада је разлог томе била мера предострожности против крађе ситне робе, а данас у ери баркод-скенера једини је могући додани пазар пред излаз.

ЦАКА – Прављење спискова за куповину штеди време и новац и не оставља простора за манипулацију трговаца.

СТВАРИ НА ГОМИЛИ

ТРИК – Овај метод је врхунац трговачке тактике. Настао је као покушај распродаје ствари које више нису део асортимана, али када се показало да постоји неупоредиво већа потражња за тако набацаном робом него за оном која је уредно изложена, овај метод је постао уобичајена пракса. Психолози тврде да се код људи буди потреба за авантуром током куповине, која зна да буде досадна, па је претурање по гомили у потрази за нечим јединственим, а јефтиним постало својеврстан фетиш и то не само шопохоличара. Међутим, у великој већини случајева ти „контејнери” нису извори задовољства потрошача управо због тога што се у њих убацује одређена роба које иначе има у изобиљу у радњи и то по идентичној цени.

ЦАКА – С обзиром на то да су те гомиле углавном поред улаза, најбоље је одмах их заобићи поштујући припремљен списак.


ПОКВАРЕНА КОЛИЦА

ТРИК – Многи трговци практикују да намерно кваре колица како би успорили муштерије. Најчешћи случај је да се деформише предњи десни точкић тако да све време вуку у страну. Осим тога што отежава кретање, то такође значи и провођење више времена у продавници. Истраживања су показала да је просечан потрошач схватио да колица боље контролише када су пунија, али да није размишљао о томе зашто уопште постоји то оптерећење.

ЦАКА – Ношење цегера или велике торбе са точкићима решава овај проблем а и знатно олакшава ношење до куће.

ОДСЈАЈ ПОДА

ТРИК – АКО НЕКО ЗНА КОЈИ ЈЕ МАТЕРИЈАЛ У ПИТАЊУ – подови нису (само) најзаступљенији ради лакшег одржавања у санитарном и сваком другом смислу. Одсјај расвете који се прави након полирања таквих површина ствара утисак опасности од пада. Такав подсвесни страх или боље речено бојазан успорава кретање људи у куповини.  Дакле, иста ситуација као и код колица, односно „замке” са полицама.

ЦАКА – Самоуверен ход попут оног када се носе шољице са кафом даје најбоље резултате, с тим што је пожељно да се обрати пажња у случају да стоји знак „влажан под”.

МУЗИКА У ПОЗАДИНИ

ТРИК – Музика може бити важан фактор код сваке потенцијалне користи зависно од ситуације. Зато газде кафана, на пример, бирају извођаче који знају да „дигну атмосферу”, односно оне који продају пића током наступа.  Што се тиче куповине током радне недеље, када је иначе мањи промет, са разгласа у продавницама пушта се музика споријег ритма. Тако се ствара осећај опуштености, па чак и уживања у једној рутинској активности каква је куповина. Међутим, када дође викенд, то јест масовнија посета муштерија, намерно се пуштају брже нумере. Тада трговци играју на карту импулсивности купаца под утиском музике не би ли што пре и још више донели на наплату на њихову велику корист и задовољство.

ЦАКА – Пошто овде нема реалног универзалног решења попут „ушке у слушке” и пуштајте сами себи шта вам се свиђа, а најбоље је држати се СВИХ претходних предлога.

 

Извор: Лифехацкер

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS