Од априла 2018. на снази нова европска регулатива која ће готово преполовити количине акриламида у храни. – Стручњаци сумњају да ће нови прописи донети корист за домаће потрошаче
Домаћи произвођачи слаткиша мораће до априла следеће године да смање количине акриламида (материје која се ствара приликом пржења и печења) уколико желе да наставе извоз у Европску унију. То би могло да донесе корист и домаћим потрошачима, мада стручњаци све више сумњају да ће иста правила наши кондитори примењивати на домаћем тржишту, посебно они мањи који немају амбиције ка извозу. Др Даница Зарић, директорка „Ихис нутриционизма”, за „Политику” каже да је недавно, приликом заустављања испоруке кекса за Хрватску, ово посматрано више као политички проблем, а не као промене и проблем који ће тек погодити домаћу индустрију
– Регулатива ће бити обавезујућа за чланице ЕУ, а за Србију тек оног тренутка када прилагоди своје законодавство европским или када уђе у ЕУ. Међутим, произвођачи који извозе у ЕУ мораће од априла 2018. да смање ниво ове материје у својим производима – каже Зарићева.
Напомиње да се произвођачи већ сада прибојавају промена. Због тога сматра да су домаће институције поново заказале и да се ова ситуација може поредити са афером са афлатоксином.
Елиминација токсичних једињења насталих у току технолошког процеса представља нови изазов са којим се суочава прехрамбена индустрија. ЕУ регулатива доноси доста промена. Њоме ће драстично бити смањене максималне количина ове материје у прехрамбеним производима. Рецимо, индикативна вредност из досадашње препоруке за чипс била је 1.000 микрограма по килограму, а сада је максимално дозвољена вредност 750. За кекс и вафл је са 500 смањена на максималних 350. За дечју храну на бази жита са 50 на 40 микрограма по килограму.
Зарићева истиче да је Србија у мају ове године добила Национални савет за безбедност хране – 10 година од законске основе за његово формирање. Међутим, ово је само још један показатељ да је то требала да буде независна институција – Агенција за безбедност хране са сопственим лабораторијама и запосленим експертима, какву имају све земље у окружењу.
Она би, каже, морала да се независно бави превентивом безбедности хране и здравља потрошача, а не последицама и аферама. Да прати препоруке ЕФСА и на време припреми произвођаче на промене које ће доћи. И, наравно, да окупи стручњаке који се баве безбедношћу хране. Примећује да у савету има експерата медицинске, фармацеутске и ветеринарске струке, али да недостају прехрамбени технолози.
– Како ће сада лекари без технолога да помогну произвођачима прехрамбене индустрије? Како они могу да знају које технолошке промене да примене како би се смањило присуство акриламида. То није нимало једноставно и захтева стручан приступ – истиче Зарићева.
ЕУ се проблемом термичких токсичних једињења у храни бави од већ 17 година, а ми спорадично последње три године. Државне институције су морале да реагују још пре десетак година на овај проблем, да организују лабораторију и контроле и саме произвођаче а не да их оставе да се сами сналазе. Према њеном мишљењу, скупе анализе и неспремност српских произвођача у новонасталој ситуацији довешће вероватно само до тога да ће велики произвођачи контролисати искључиво производе за извоз. Вероватно ће, сматра, мали и средњи произвођачи и даље производити за домаће тржиште са високим садржајем акриламида све док ЕУ регулатива не постане обавезујућа и за Србију.
– Ето, ми смо се ових дана бавили враћеним производима са повећаним садржајем акриламида из ЕУ само у светлу политике, уместо да смо погледали како да помогнемо српском произвођачу прехрамбених производа да ухвати корак са ЕУ и смањи акриламид у својим производима. Смањење акриламида утиче да производи на нашем тржишту буду безбедни, да наша деца једу производе у којима је ограничен садржај ове материје, а не да критикујемо земље које нам враћају небезбедан производ – истиче Даница Зарић.
Обазриво са печењем изнад 120 степени
Потврђено је да акриламид настаје термичким третманом намирница уз реакцију слободне амино-киселине аспарагин и шећера (глукозе и фруктозе) у складу са Милардовом реакцијом. Она је доминантан хемијски процес који формира боју, укус, текстуру термички третиране хране на основу високо сложених реакција амино-киселина и угљених хидрата. То значи да су у опасности сви производи који се праве на високим температурама (изнад 120 степени Целзијуса), односно пржењем и печењем, а садрже редукујуће шећере, глукозно-фруктозне сирупе, протеине брашна, кромпира. То су производи од кромпира (чипс, помфрит), кафа, хлеб, фини пекарски производи, медењаци, крекери, дечја храна, житарице за доручак и др.
Извор: Политика
