Према последњем извештају Комисије ЕУ, међу небезбедним производима на тржишту земаља чланица највише је било играчака због присуства опасних хемикалија, затим моторних возила, одеће, текстила, а ситуација у нашој земљи је врло слична.
Наиме, према подацима система "Непро" у коме се објављују информације о небезбедним производима, у Србији у 2019. објављено 119 обавештења о производима чија употреба може да угрози здравље потрошача, а досад у 2020. јавности је доступно близу 80 обавештења.
- Током 2019. године на сајту "Непро" највећи број истакнутих обавештења се односио на играчке у којима је лабораторијским испитивањима утврђен повећан садржај фталата у односу на прописани од 0,1% (м/м). Фталати су, иначе, класификовани као репродуктивно токсични и на тај начин угрожавају здравље потрошача, у овом случају најугроженије категорије - деце. Током 2020. већи број обавештења односи се на гардеробу намењену деци која у пределу врата или струка има врпце/гајтане који нису причвршћени за одевни предмет или су веће дужине од прописане стандардом, па дете током својих активности може да се закачи за предмете у непосредној околини и повреди - кажу за "Блиц" у Министарству трговине.
Сами производи за које се утврди да су опасни повлаче се и са тржишта, али често саме пријаве долазе и од самих потрошача. Када је реч о играчкама, стручњаци конкретно упозоравају на пластику која је омекшана уз помоћ фталата, који су штетни и разлажу се у додиру са неком влажном средином, а могу се наћи чак и у цуцлама за бебе.
- Резултати нашег истраживања прошле године о садржају фталата у дечјим играчкама у продавницама играчака и азијске робе показало је да, иако постоји попис којим се ограничава количина одређених фталата у играчкама, он се не примењује у довољној мери, као ни контрола, јер се на тржишту и даље налазе небезбедне играчке. Са друге стране, наша база података небезбедних производа има јако мало података. Само стотинак производа за неколико година. Како је Рапексова листа која се води у ЕУ препуна опасних производа, да ли је могуће да ништа од тога не улази у Србију? Примера ради, опасне могу бити и пластичне мушеме за сто које волимо да користимо. Над њима једемо, на њих нам пада храна и то може бити један од најлакших уноса фталата - објашњава Јелена Милић, доктор биохемијских наука из Удружења АЛХема (Алтернатива за безбедније хемикалије).
То удружње годишње тестирају узорке робе у Србији на различите хемикалије.
- Наше искуство показује да су производи који долазе из ЕУ безбеднији него они који долазе са источних тржишта. Људи треба да знају да супстанце забрањене у дечјим играчкама, нису забрањене у неким предметима опште употребе. Предмети за децу подлежу строжим законима. Знам да је то тешко, али баш због тога деца би требало да се играју са својим играчкама. Али често ћемо видети како грицкају даљински. Они производи који имају исписано порекло и баркод чешће су безбедни од оних који то немају. Сви знамо да на кућној хемији постоји написан садржај супстанци, али кад купите текстил, не пише вам чиме је обојен или шта је коришћено у штампању мајица или која је хемикалија коришћења у прављењу ваше водоотпорне одеће - наставила је наша саговорница.
Да је веома важна хемијска исправност производа, указује и Јованка Николић из Асоцијације потрошача Србије, нарочито када је реч о предметима намењеним деци.
- Играчке од пластике у додиру са кожом и влажном средином често могу да буду и канцерогене, да утичу на ендокрини и репродуктивни систем. Имате коњића од мекане пластике или оне подлоге за играње које се спајају који су се показали као штетни по здравље. Инспекција када утврди да су ти производи опасни захтева њихово повлачење из продавница, али те играчке и даље остају у вртићима. Хајде да се институције повежу па да и предшколске установе добијају листе опасних производа, односно играчака и одмах их лиферују - рекла је Николићева.
Преко апликација до састава производа
Потрошачи могу да пошаљу захтев продавцу да им каже које све супстанце садржи одређени производ, ако сумњају да оне могу бити штетне. Србија је једина земља ван ЕУ која за такве врсте провера има и апликацију. Сцан4Цхем апликација даје могућност корисницима да, скенирањем баркода производа, пошаљу упит снабдевачу и сазнају да ли тај производ садржи неке од тзв. супстанци које изазивају забринутост, а које су наведене на листи Европске агенције за хемикалије. Јелена Милић каже да је одговор наших трговаца на ове упите ипак просечно нижи него у ЕУ.
Пријаве и за аутомобиле
Што се тиче осталих категорија производа током 2020. године, као и током 2019. године, знатан број обавештења се односио на моторна возила, која су Министарству достављали увозници/заступници различитих робних марки. Иначе, пет најчешћих небезбедних производа у ЕУ су играчке (29 одсто), моторна возила (20 одсто), одећа и текстил (12 одсто), електрични уређаји (6 одсто) и предмети за негу деце (5 одсто). Пет највећих ризика од небезбедних производа у ЕУ су повреде (28 одсто), хемикалије (22 одсто), гушење (17 одсто), електро-шок (10 одсто) и пожар (6 одсто).
Извор: Блиц
