среда новембар 14 , 2018

Санкције због притиска на произвођаче хране

 

Европска комисија одлучила је да законски реши проблем непоштене пословне праксе великих трговинских система према произвођачима хране.


Посланици Европског парламента недавно су на Одбору за пољопривреду расправљали о извештају италијанског посланика Паола де Кастра о предлогу Директиве која би коначно могла да заустави све веће притиске на произвођаче прехрамбених производа што се, на крају, одржава и на цене у малопродаји.

Према упозорењу Одбора за пољопривреду и рурални развој (АГРИ), постоји читава листа примера непоштене пословне праксе са којом се у свакодневном пословању суочавају мали произвођачи. Од већ уобичајених, неоправданих кашњења у роковима плаћања до софистициранијих облика притисака, попут наметања обавеза да учествују у снижењима на сопствену штету, док трговци задржавају исте профите.

Произвођачи, како се наводи, све чешће су приморани и да плаћају различите накнаде (за истраживање тржишта, за унапређење продаје), али и да новчано „помажу” уређење и ширење пословних простора трговаца. Истиче се и да добављачи такође плаћају накнаде за потписивање уговора о испоруци које нису сразмерне административном трошку који треба да сноси добављач. Сви ови скривени трошкови разлог су пропадања малих фирми али и одустанка младих да покрећу сопствени бизнис.

Пољопривредници су додатно изложени и такозваном  фактору страха и због тога ништа не предузимају. Мала предузећа се прибојавају да би покретање судског спора могло да наведе откупљиваче, прерађиваче и трговце на раскид пословног односа.

Медији преносе да је последњих година било много различитих иницијатива на добровољној бази које су  покушавале да реше проблеме односа купаца и добављача, али да успеха није било, па је ЕК морала да прибегне обавезујућој директиви која ће, према најавама, бити примењивана у свим чланицама. Предложена је забрана најштетнијих непоштених трговачких пракса у ланцу снабдевања храном како би пољопривредницима, малим и средњим прехрамбеним предузећима био осигуран праведнији третман. Предлог предвиђа ефикасне мере којима би у случају утврђивања повреде, национална тела могла да изрекну примерене казне. Комисије оставља могућност државама чланицама да ову област додатно уреде строжим правилима. Многе државе па чак и из нашег окружења, Хрватска, рецимо, већ су донеле прописе којима желе да сузбију овакве појаве.

Србија би такође морала да размисли о кажњавању непоштене пословне праксе, ако се зна да дуговања трговаца према добављачима из године у годину расту. Како је „Политика” већ објавила, тај износ у 2015. износио је 6,4 милијарде евра и био је већи од укупног дуга грађана према банкама. Од априла 2013. на снази је Закон о роковима плаћања. Општине и јавна предузећа обавезни су да плаћају у року до 45, а приватне фирме до 60 дана. Очекивало се да ће ти прописи бар мало скратити ланац неплаћања који годинама оптерећује националну економију, али наша анкета међу добављачима показује да се од тада ништа није значајно променило – законске рокови исплате од 60 дана трговци и даље поштују само на папиру. Они махом важе само за велике дистрибутере без чије се робе не може, попут газираних напитака мултинационалних компанија, млечних производа, прашка, кондитора...

Извор: Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...