Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Црно тржиште туристичких услуга у порасту и у Србији

Црно тржиште туристичких услуга у Србији све више расте и процењује се да 30 одсто оних који нуде услуге, од изнајмљивања апартмана, превоза, водича, раде у сивој зони. Ово није само проблем за туристичке агенције које легално раде, него и за путнике који могу да буду оштећени и остану без могућности да поврате новац или остваре неко друго право. Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, каже за наш лист да се нелојална конкуренција појављује у више облика.

– Највећа нелегална конкуренција туристичким агенцијама су портали на српском језику иза којих стоје фирме регистроване у Грчкој и Турској. Путници који на овај начин резервишу смештај плаћају услуге директно на приватне рачуне физичких лица у иностранству. С друге стране, имамо друштвене мреже где се оглашавају појединачно смештајни објекти или их појединци представљају. То иначе нису понуде само за појединачна путовања, него и резервације дечјих кампова у Грчкој, Црној Гори – објашњава Сеничић.

Он каже да и агенције које послују легално користе друштвене мреже за продају смештаја, али да је то легално иако сматра да ће држава и ту област у једном тренутку морати да решава законом.

На питање колико оваквих услуга има у сивој зони, наш саговорник каже да је то тешко претпоставити, да их има много и да је сигурно да то одузима око 30 одсто посла регуларним агенцијама.

– Не помињем највеће системе попут платформи преко којих се нуди смештај (нпр. „Букинг”). Ту имамо проблем само у случају када оглашавају објекте који се нуде у Србији. Они тај смештај продају преко портала, с тим да они уопште не проверавају да ли је реч о регистрованом или категорисаном смештају, него га једноставно уврсте у понуду уколико им се допадне како изгледа – каже Сеничић и додаје да инспекције раде свој посао, али да то иде споро и да је реч о врло обимном послу. По новом закону, иначе, инспектори могу да се појаве и као скривени гости у објектима и на тај начин их контролишу, међутим, то је врло спор процес.

Турска је у једном тренутку успела да издејствује потпуну забрану да се на „Букингу” оглашава смештај из ове земље јер су имали велики проблем с непријављеним и нелегалним објектима. То би могло да буде једно од решења за Србију

Директор Јуте подсећа да је Турска у једном тренутку успела да издејствује потпуну забрану да се на „Букингу” оглашава смештај из ове земље јер су имали велики проблем с непријављеним и нелегалним објектима. То би могло да буде једно од решења за Србију, али нам то и даље не решава проблем с иностраним тржиштима на којима бораве наше грађани. Једини начин на који би држава могла да уведе више реда јесте, каже, да се обаве разговори с представницима ових сајтова и да се договори да услов за оглашавање буде то да је објекат регистрован.

Иначе није проблем само смештај, него и услуге водича, изнајмљивање аутомобила, аутобуса, бродова, једрилица...

Наш саговорник каже да је додатан проблем и то што грађани који користе услуге нерегистрованих фирми или појединаца практично преузимају ризик јер у случају неиспуњења услуге немају основа да се жале.

– Дешавало се да грађани морају чак и да доказују да су платили неку услугу јер нема доказа о уплати или неко тврди да нису. То је процес у коме они сигурно губе – каже Сеничић.

И у Хрватској, која је развијеније туристичко тржиште од нашег, ово тек представља велики проблем. Представници туристичких удружења упозоравају да црно тржиште туристичких услуга расте и да се на тај начин смањује њихов промет, а на губитку је и држава. Како наводе, последњих неколико година све је више таксиста, приватних власника смештаја, бродова или туристичких водича који сами организују трансфере путника, излете и друге једнодневне или вишедневне туристичке обиласке за госте из хотела, па и оне који долазе самостално преко „Букинга” или других сајтова за изнајмљивање смештаја.

– С дигитализацијом се смањио број људи који на улици нуди разне туристичке услуге, пре свега јер је довољно отворити профил на некој друштвеној мрежи и онлајн изнајмљивати смештај. Чак и власници приватног смештаја организују разне услуге за своје госте и то бесплатно како би их задржали и следеће сезоне. Међу тим услугама су, на пример, договорени одласци по госте на аеродром, вечере или позајмљивање бицикла – наводе представници агенција и додају да нису проблем ови власници смештаја који се тако боре за госте већ они други које такве услуге наплаћују. Проблем је што нелојална конкуренција узима посао оним агенцијама које, да би обављале ову делатност, морају да се региструју, плаћају закуп простора, раднике, порезе, док они на црно не плаћају никоме ништа, а узимају значајан део посла.

Извор: Политика