Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Профит мултинационалних компанија важнији од здравља потрошача

Велика Британија од наредне године ограничава оглашавање и промоцију хране и пића са великим садржајем масти, соли и шећера у малопродајним објектима у овој земљи.

Нова правила, која су осмишљена као подршка потрошачима у доношењу здравијих избора, забрањују трговцима рекламе нездравих производа попут “плати један, добијеш два” или “три производа по цени једног”. На овај начин нездрави артикли неће смети да се продају на истакнутим и видљивим местима попут каса или улаза.

Нови прописи потрошачима ће помоћи и да уштеде новац јер, како показују подаци, овакав начин рекламирања повећава куповину производа за скоро 20 одсто, па људи неретко у хипермаркетима пазаре производе које уопште нису намеравали да купе.

Овом одлуком Велика Британија показала је да је здравље становништва неприкосновено и да је оно на првом месту и изнад профита мултинационалних компанија“, каже за biznis.rs правни заступник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић.

Према његовим речима, иако наша земља има закон о оглашавању, који је усклађен са европским, одредбе овог закона не тичу се прописа који су битни за здравље потрошача, у смислу састава и својства прехрамбених производа.

“Оно на шта смо ми, као Национална организација потрошача годинама указивали је да се за почетак забрани продаја таквих производа у школама и њиховој близини јер би то био корак ка повећању здавља деце, а самим тим и здравља свих потрошача у Србији“, наводи Алфировић и додаје да су они иницирали овакве прописе, али да није било слуха за њихово усвајање.

Маркетиншке кампање врло смислено маме потрошаче

На избор потрошача и њихове одлуке велики утицај имају маркетиншке кампање мултинационалних компанија, напомиње правни заступник НОПС. Промоција, амбалажа и сама позиција нездравих артикала које се често налазе у видном пољу, на истакнутим местима у рафовима и у близини каса и те како маме купце.

Иза рекламних кампања и свих продајних подстицаја стоје читави тимови психолога и социолога мултинационалних компанија који осмишљавају маркетиншке кампање које и те како утичу на избор потрошача и њихове одлуке о куповини, нарочито ако су ти производи истакнути на видљивим местима“, истиче Алфировић.

Тако се, поред рафова са алкохолним пићима често налазе грицкалице, попут чипса и сличних производа, којим произвођачи и трговци врло смислено утичу на избор купаца. Исти случај је и са истакнутим артиклима у близини каса, које се налазе у видокругу самог купца, па док чека у реду он неретко пазари и оно што му није неопходно.

Декларација производа важна, али не и пресудна

Да дијетални и такозвани light производи, који се често и рекламама препоручују као избор добрих намирница, не значе увек да је производ здрав, за наш портал потврђује и нутрициониста Ђорђе Пејић. 

Упркос томе што су се такви производи на тржишту појавили у циљу смањења метаболичких здравствених проблема ми и даље имамо велики број људи са повишеним вредностима шећера у крви, а ту су и остали здравствени проблеми као што је повишен холестерол и све чешћа инсулинска резистенција и полицистични јајници. Заправо, у таквим производима имамо веће вредности стабилизатора и емулгатора на бази скроба и шећера, те тај производ и те како може неповољно да делује на поменуте метаболичке проблеме”, наводи Пејић. 

Он подсећа, да на тржишту има више од 50 различитих назива за разне врсте шећера, па често на производима стоји да су без шећера, а заправо као замена су заслађивачи на које наш инсулин и панкреас такође реагују.

“Безглутенски производи који се истичу као здрав избор за све па и оне са дијабетесом или инсулинском резистенцијом у себи немају глутен, али имају и фруктозни кукурузни сируп или кромпиров скроб или неке додатке на бази пиринча што на крају буде већи проблем него сам глутен”, објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, читање декларације јесте важно, али потрошачи за то морају да буду едуковани. “Битан је садржај шећера у намирницама, а не само количина угљених хидрата. Важан је и не само проценат масти већ и однос засићених масти према осталим врстама масти. Такође, и проценат трансмасти које производ чине здравом или нездравом намирницом”, закључује Пејић.

Извор: biznis.rs