Многи претпостављају да су дезодоранс и антиперспирант једно те исто. Можда ће вас изненадити чињеница да то није тако. Антиперспиранти садрже хемикалије, које зачепљују поре и на такав начин спречавају знојење. С друге стране, дезодоранси допуштају знојење, али сузбијају неугодан мирис.
Обично трчање или редовно поспремање стана, резултираће неугодним знојењем и још неугоднијим мирисом испод пазуха. Питање је, шта учинити како би се то спречило. Да ли да блокирамо природни процес хлађења тела антиперспирантима? С обзиром на праву поплаву дезодоранса у продаји, нећемо се зачудити ако их бирате према боји и мирису и не обраћате превише пажње на то шта се догађа у вашем организму док они елиминишу непријатне мирисе.
Уосталом, донедавно се природна верзија дезодоранса сводила на, не баш практичан и нимало нежан кристални камен или сумњиве мешавине које ионако нису имале дуготрајан ефект. Међутим, више није тако. Коначно имамо мирисну, угодну и, што је најважније, природну алтернативу за негу пазуха. За њу се не опредељујемо због трендовског хира већ због здравствених ризика које носе „обични" дезодоранси.
Најризичнији састојак антиперспираната су алуминијумске соли. Њихов задатак је да блокирају знојење, чиме утичу на природне законе у људском организму. Али оно што још више забрињава је то што се алуминијум кроз кожу апсорбује у организам. Научници сматрају да тако високо набијен елемент може оштетити ДНК, што повећава ризик од стварања канцерогених ћелија. Резултати истраживањаа америчког алерголога Криса МекГрата, спроведених на 437 жена које болују од рака дојке, показују да је често бријање испод пазуха уз истовремено коришћење антиперспираната на бази алуминија код младих особа значајно повезано са настанком те опаке болести.
Уз алуминијум, забрињавају и парабени, конзерванси који су свеприсутни у козметичким производима, а понашају се као слабији облик естрогена. На лош глас стигли су тако што се открило да се у одређеном узорку тумора парабени налазе унутар структуре канцерогених ћелија рака дојке. То је откривено на Рединг Универзитету, а научници се слажу да упркос присутности парабена не могу пронаћи узрочну везу између њега и настанка рака. Било како било, добро је бити на опрезу.
Важно је да на етикетама производа које купујете потражите триклосан (triclosan). Та хемикалија садржи антибактеријска својства, дакле може на површини коже уништити бактерије које су одговорне за неугодан мирис, а може и реаговати са хлорисаном водом и створити хлороформ, за који се сумња да је канцероген.
Талк, чест састојак мирисних дезодоранса, такође има лошу репутацију, док пропилен гликол, који служи за добијање глатке структуре и омогућава да дезодоранс лагано клизи, може иритирати осетљиву кожу. Иако светске институције задужене за проверавање сигурности састојака у производима сматрају да је количина свих тих састојака минорна да би представљала озбиљан ризик за здравље, нико заправо не зна какав кумулативан ефект они имају. Стрепња је тим већа ако знамо да ових једињења, посебно парабена, има у многим козметичким препаратима, што значи да им се током дана вишеструко излажемо користећи креме, дезодорансе, шминку...
На срећу, имамо све више избора. На тржишту је све више рол-он дезодоранса, стикова и спрејева који се ослањају на нежне и безопасне састојке, како би неутралисали мирис зноја. Они садрже мање ризичне конзервансе, попут натријум-бензоната или калијум-сорбата, као и соду бикарбону, која упија зној, а и антибактеријски резултати темеље се на добро познатом биљном деловању (попут лаванде). Неки су бољи, неки мало лошији, али једно је сигурно: због састава на њиховим декларацијама нећете се презнојавати од муке.
