Потрошачи у Србији нису довољно заштићени од непоштене пословне праксе, оценила је експерт на пројекту "Јачање заштите потрошача у Србији" Кристине Рифа и препоручила удружењима потрошача да почну кампање у којима би упозоравали потрошаче на примере такве праксе код трговаца.
Рифа је у изјави Танјугу објаснила да непоштена пословна пракса значи да трговац доводи просечног потрошача у заблуду обмањујућим поступањем или оглашавањем и да у таквим случајевима европско право предвиђа одређене процедуре, као и санкционисање несавесног трговца.
Она је оценила и да потрошачи у Србији често нису ни свесни да су жртва непоштене пословне праксе и да нису довољно заштићени од тога, али да је добро што нови закон о заштити потрошача нуди бољи степен заштите када су у питању боље пословне праксе.
– Неопходно је јачање институционаног оквира и спровођење закона кроз државне инстутиције и сектор тржишног наџора, као и веће укључивање потрошача – изјавила је Рифа, која је и старији предавач Правног факултета Универзитета Брунел из Лондона.
Када потрошачи појединачно траже спровођење закона, односно уложе тужбу, нису довољно ефикасни објаснила је она и предложила колективне тужбе које се у спроводе у Европи и које се баве заштитом колективних интеса потрошача. Она је додала да директива ЕУ уређује велики број непоштених пословних пракси, када је у питању насртљиво пословање.
– Пример је продавац кола који убеђује купца да ако не купи та кола породица продавца ће претрпети велику штету и неће моћи да их храни или школује – навела је Рифа.
Ту спадају и рекламирање квалитета производа или скривање неке информације о квалитету производа или насртљиво пословање када је у питању присила потрошаца да закључе одређени уговор.
Рекламирање да је производ без шећера, конзерванса или адитива, да је произведен у ЕУ или да је органског порекла, а да то заправо није случај, само су неки од бројних примера непоштене пословне праксе.
Такође, оглашавање хотелске собе са погледом на море, невероватне тврдње о губитку килограма или средствима против опадања косе и за олакшавање болова, као и попуст који се односи само на мали број артикала у радњи и изјаве нпр. цене од 499 динара су још неки примери.
Пројекат Јачање заштите потрошача у Србији, којег финансира Европска унија са 2,5 милиона евра, а спроводи конзорцијум на челу са компанијом Еуропеан Профилес С.А. (Грчка), спроводиће бројне активности у области заштите потрошача до фебруара 2014.године.
Извор: Блиц
