Удружење за заштиту потрошача Војводине већ неколико година решава приговоре потрошача из региона Војводине, али из других региона, и решено је на хиљаде приговора. У наставку је дата статистика свих решених приговора потрошача за 2013. годину, по врсти проблема са којима су се потрошачи сусрели.
Према врсти робе и услуге, највише приговора, у 2013. години, односило се на обућу и то 10,09% приговора, затим на телекомуникационе услуге – 9,73% од укупног броја приговора и подједнак број од укупног броја приговора на телефонију (саобразност телефона) – 8,27% и рачунаре и ИТ опрему – 8,23%.
Ситуација за период од 20.07.2011. – 21.07.2012. године је нешто другачија – иако су се проценти незнатно променили, врста проблема није.
Највећи број приговора односио се на обућу и то 15,29%, затим на телекомуникационе услуге – 9,22% и на телефонију – 9,14%, и на четвртом месту на рачунаре и ИТ опрему – 6,54%.
Европски пројекат „Јачање заштите потрошача у Србији” и Политика, преносе нешто другачију ситуацију.
Све више жалби на квалитет хране и пића
Најновије истраживање европског пројекта „Јачање заштите потрошача у Србији” показало да је у односу на 2011. годину повећан и број притужби на услуге, а највећи раст забележен је у случају мобилне телефоније.
Свест потрошача о постојању њихових права се од 2011. године повећала у случају готово целе популације, показало је најновије истраживање европског пројекта „Јачање заштите потрошача у Србији“. Чак 90 одсто испитаника права потрошача везује искључиво за могућност подношења рекламације, док је три четвртине одрасле популације упознато са чињеницом да постоји Закон о заштити потрошача иако није у могућности да наведе више од једног права која му прописи нуде. Највећи напредак остварен је у категорији потрошача са најнижим нивоом образовања, док су други остали на истом нивоу или су остварили незнатно повећање.
Остваривање права у пракси је ипак један од најзначајнијих показатеља колико потрошачи познају ову материју и колико су у стању да проблем препознају када наиђу на њега. Број оних који су имали проблем са купљеним производом или услугом и који су поднели рекламацију знатно је повећан, и то са 17,8 одсто у 2011. на 45,9 процената у прошлој години. Реч је о потрошачима млађим од 35 година, и то углавном у Београду и Војводини. Да систем боље функционише показује и податак да је повећан и број одговора на рекламације, мада су потрошачи у претходном периоду били незадовољни исходом и роком у коме су рекламације решаване.
– Најбољи резултат који се може видети у овом истраживању јесте то да су потрошачи свеснији својих права и боље познају организације и институције које се баве овим проблемом. Са друге стране, појављује се и проблем, а то је да потрошачи и даље нису довољно мотивисани да и сами учествују у заштити права и да преузимају неке кораке. Изгледа да и даље нису убеђени у то да могу доћи до очекиваних резултата – каже Тијери Бургоањи, шеф тима пројекта „Јачање заштите потрошача у Србији”.
Најважнији проблем је спровођење закона (тачније неспровођење закона), јер потрошачи постају свеснији својих права и самим тим ће постати фрустрирани што нико не решава проблеме са којима се суочавају.
Када је реч о кршењу права потрошача у различитим категоријама робе и услуга, оно је најприсутније код хране и пића и у односу на истраживање из 2011. године са 62,3 повећано је на 67,1 одсто у 2013. години. Повећан је број жалби у свим категоријама осим грађевинског материјала и техничке робе. Када је реч о услугама, највише проблема потрошачи су опет имали са дистрибуцијом електричне енергије и гаса (број притужби се иначе није мењао у односу на 2011), међутим тај проценат је повећан у случају туристичких услуга за 5,2, здравствених и фармацеутских услуга за 3,7 одсто, док је код мобилне телефоније то повећање од скоро десет процената.
Истраживање о правима потрошача бавило се и информисањем грађана и новина је да је све више оних који се самостално распитују. Међутим, постоји проблем недовољне заинтересованости грађана за права која су им законом гарантована а разлог је неповерење у институције, па је и број потрошача који не виде никакву корист од тих информација повећан за око пет процената у односу на 2011. годину. Готово је невероватан податак да и даље половина популације мисли да је рок за рекламацију због неисправног производа две недеље од куповине, уместо периода од две године који је утврђен законом.
