Један поглед на Фејсбук или Инстаграм откриће нам небројено много људи који на овај начин нуде своје производе, махом потпуно нелегално. Лекови, постељина, одећа, обућа, играчке и храна само су неке ствари које можемо да наручимо преко друштвених мрежа од продаваца од којих нећемо добити ни могућност рекламације, ни повраћаја новца у случају да добијени производ не одговара оном са слике.
Десет највећих трговинских ланаца у Србији покрива тек нешто више од половине тржишта, при чему је њихова концентрација највећа у великим градовима, док у мањим местима преовлађују локалне трговине. Стога се сви слажу да има места за нове играче, али не и око тога да ли ће повећана конкуренција донети користи овдашњим потрошачима и произвођачима: док једни сматрају да је за мало учешће домаћих производа у великим трговинским ланцима и за високе цене криво картелско понашање, други тврде да је то последица немоћи домаћих произвођача да понуде довољне количине квалитетних производа.
Према статистичким подацима за 2018. годину, Национална организација потрошача Србије евидентирала је 6.586 приговора незадовољних потрошача. Највећи број приговора евидентиран је у Београду, следи Нови Сад па онда сва остала места у Србији.
„Купио сам телевизор у продавници на кредит и платио га по вишој цени, него да сам дао готовину“ каже за Каматицу М.У. из Новог Сада.
Шведска компанија издаје фискалне рачуне из којих ћете после куповине тешко закључити шта сте купили јер су сви артикли наведени на шведском језику.
