НОПС захтева од Агенције за енергетику и Електропривреде Србије да јавно објаве документ у ком су таксативно наведени сви трошкови јавног снабдевача и њихови појединачни износи у процентима (који део износа од 125 динара се односи на штампање, склапање уговора, рад инфо центра итд.). Само на тај начин може се оправдати тврдња ЕПС-а да је „рачун за струју са трошком јавног снабдевача од 125 динара” транспарентан. 
У трговинским објектима широм Србије, продаје се мед произвођача “Ириком”. Мед поменутог произвођача је више пута повлачен из продаје и произвођач затваран.
Цена овог меда је, по правилу, знатно нижа од тржишне. Разлог за то је продаја меда који је заправо пекарски (мед који се претежно користи у пекарској индустрији за кување или печење), али то купац може да сазна само уколико информацију о томе прочита на полеђини производа.
Само на име „трошкова јавног снабдевача”, што је једна од ставки на рачунима за електричну енергију, ЕПС месечно инкасира 437,5 милиона динара (око три и по милиона евра). Овај трошак грађане месечно кошта 125 динара и плаћају га сви власници три и по милиона бројила колико их има у Србији. Он мора да се плати без обзира да ли је остварена потрошња електричне енергије или не, а на тај износ се обрачунава и ПДВ и затезна камата, у случају када обавезе нису измирене. Шта је трошак јавног снабдевача и да ли је наплата ове ставке законита, питање је које један становник Новог Сада поставио Националној организацији потрошача Србије. 
Ако заживи предлог НОПС-а, потрошачки проблеми могли би много ефикасније да се решавају кажњавањем на лицу места.
Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу одбацило је кривичну пријаву против бившег директора ЈКП Чистоћа Дејана Раонића и једанаест радника тог предузећа, осумњицених да су са депоније у Јовановцу организовали одношење 18.000 торти које су из једног предузећа хладњачом довезене како би ту биле уништене. 
