28. 11. 2022.

Од стране система за брзо обавештавање Европске уније - РАСФФ добијено је хитно обавештење да је производ у типу барене кобасице бренда „Wudy“, увезен из Италије, контаминиран бактеријом листеријом, саопштила је Управа за ветерину. Како се истиче, спроводи се хитна контрола увозних пошиљака, чија ће даља дистрибуција бити забрањена. "Производ који је доспео на тржиште биће одмах повучен и нешкодљиво уништен", истиче Управа за ветерину.

Последњи у низу случајева где се преко медија сазнало да су Wudy производи заражени листеријом повлаче се са тржишта Србије, опет је покренуо лавину коментара забринутих потрошача који се са разлогом питају да ли је храна на тржисту Србије безбедна и постоји ли адекватна контрола од стране надлежних инспекција при увозу? Закон о безбедности хране је такав да је скоро све препуштено савести произвођача и увозника, а инспекција је ту да гарантује да ће им „савест бити чиста” и да на основу својих, законом прописаних овлашћења, у сваком тренутку може да провери „шта они то раде и какве производе пласирају на тржиште”. А шта пише у закону? „У свим фазама производње, прераде и промета хране и хране за животиње мора бити обезбеђена следљивост. Субјект у пословању храном и храном за животиње дужан је да идентификује сваки субјект од којег набавља и којег даље снабдева храном, храном за животиње, животињама које служе за производњу хране, или било коју супстанцу која се уграђује или се очекује да ће бити уграђена у храну или храну за животиње. Субјект из става 2. овог члана дужан је да има успостављен систем и процедуре, које обезбеђују доступност података о следљивости.“

Да ли је у овом, али и бројним другим случајевима, обезбеђена следљивост, као и како су заражене виршле стигле до самих потрошача, питања су на која надлежне инспекције морају дати одговоре, јер безбедност и здравље потрошача морају бити обезбеђени у пуном обиму, будући да и највиши правник акт садржи одредбу у којој се наводи да „Република Србија штити потрошаче”. Истини за вољу, на овакве појаве нису имуна ни много развијенија европска тржишта. Корпорације и мултинационлане компаније са производним погонима у различитим државама у трци за профитом често не успевају да обезбеде да производи који стижу до крајњих купаца буду безбедни. Међутим, такви несавесни произвођачи у таквим ситуацијама плаћају велику цену, будући да европске потрошачке организације подносе колективне тужбе и од компанија наплаћују вишемилионске одштете због угрожавања безбедности и здравља потрошача. А шта је са нама? Ми можемо позвати све потрошаче који су евентуално конзумирали небезбедан производ, и на тај начин потенцијално угрозили своје здравље, да поднесу појединачне тузбе против произвођача/узвозника. Да ли ће сваки потрошач понаособ бити мотивисан да због паковања виршли улази у дуготрајне парнице, нисмо сигурни… Али смо сигурни да би колективна тужба, која у Србији не постоји већ 10 година, пружила не само већи обим заштите већ и обештећене свим потрошачима који су били у контакту са спорним производом. НОПС годинама апелује на неопходност враћања колективне тужбе и пита се у чијем је интересу да је и након 10 године од одлуке уставног суда и даље немамо?!

А док чекамо колективну тужбу, вероватно ћемо се и овог пута неколико дана сви бавити зараженим виршлама. По малим екранима ће се смењивати представници Управе за ветерину који ће нас убеђивати како нема разлога за бригу, како су предузете све мере да се производ безбедно повуче са тржишта, нешкодљиво уништи и сл. И када се ова тема „потроши”, за неколико дана, све ће се заборавити. Можда виршле у заборав погура и нека нова афера.

Младен Алфировић, правни саветник НОПС и УЗПВ

 

 

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS