Једно од основних права потрошача, дефинисаних Повељом УН и суштински део закона у земљама широм света, ових дана у Србији делује непримењиво. Потпуно погрешна решења извршне власти у случају контаминираног кукуруза, а затим и млека, довела су нас до потенцијално веома опасне ситуације.
Навикнути на изостанак одговорности и грубо кршење регулатива није нас изненадила најновија одлука РАТЕЛ-а о одлагању почетка преносивости броја у фиксној телефонији за чак годину и по дана.
У једном од претходних бројева “Политикиног” “Потрошача” у тексту се наводи “да је на састанку представника Министарства трговине и телекомуникација са сва три мобилна оператера одлучено да Теленор, као и сваки други оператер, може, уколико је то уговором предвиђено, да измени и цене и тарифне пакете које је корисник већ изабрао”.
Поставља се питање шта уопште оператери, а шта корисници подразумевају под битним изменама уговора...
„Да би у Србији било више независних анализа хране, неопходно је да се направи фонд за безбедност производа, који би се пунио новцем из наплаћених казни неодговорним трговцима и произвођачима. Ту причу форсирамо годинама, али држава никада за то није имала слуха”, каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Заштитник грађана Србије Саша Јанковић утврдио је да је Министарство пољопривреде "годинама игнорисало, ућуткивало и незаконито сменило" ветеринарског инспектора који је указивао да се пилеће месо из једне кланице без одговарајуће контроле продаје грађанима.
