Све чешће се поштује само минимум прописан правилницима, а тренутно расположиви системи заштите тржишта с тиме не могу (или не желе) да се носе.
Последња афера с токсичним млеком која је уздрмала читав регион поново је покренула неколико питања у вези с квалитетом и исправношћу хране у Србији.
Плагирање хране у последње две године на светском нивоу увећано за чак 60 одсто, упозорила је недавно непрофитна асоцијација америчких потрошача. Ни код нас није ништа другачија слика.
Суд правде Европске уније у Луксембургу потврдио је 23. октобра ранију пресуду да путници којима је каснио авионски лет имају право на накнаду. Путници који су стигли на крајњу дестинацију три сата касније него што је предвиђено распоредом, могу да затраже надокнаду од авиокомпаније од 250 до 600 евра, осим ако кашњење није изазвано ванредним околностима.
Муп Србије упозорио је све грађане да не одговоарају на пропуштене позиве са непознатих бројева, јер постоји могућност да буду жртве организоване преваре, да остану без кредита ако је у питању припејд, а у случају пост пејда висина рачуна може да износи и до неколико стотина хиљада динара. Превара преко мобилног је учестала а функционише тако што грађанин добије поруку да је пропуштен позив са неког одређеног броја, а када се тај број позове готово је немогуће прекинути пропуштену везу.
Главни разлог за високе камате је мали број трансакција због врло мале куповне моћи, тако да банке наплаћују високе камате и марже да би оствариле профит. Уколико се у обзир узму кредити у еврима, тада се годишња ефективна камата креће и до 25 одсто годишње и састављена је од просечног тромесечног или шестомесечног еурибора, камате банке у Србији. Пошто у Србији послују 32 банке, логично је очекивати да ће механизми конкуренције снизити камате и марже, али се то није десило, тако да привреда и грађани Србије нису ни приближно равноправни по том питању са онима у ЕУ.
