Потрошачи често имају утисак да у домаћим радњама које нуде робу на снижењу то често није право снижење. Разлог је што многи трговци и пре почетка снижења која организују, најпре повећају цене, а онда их наводно снизе. Утисак је тако да снижења и нису тако уочљива, те да већина током распродаје робу купи мање-више по истим ценама. Шта значи распродаја робе и да ли трговац мора посебно да обележи ову робу?

Распродаја робе је продаја по нижој цени у односу на претходну цену, у случају престанка пословања трговца, престанка пословања у одређеним објектима или престанка продаје одређене робе. Трговац је дужан да физички издвоји робу која је предмет распродаје од продаје робе под редовним условима. Од објављивања распродаје до краја њеног трајања трговац не сме да наручује и укључује у распродају нове количине робе која је предмет распродаје.

Уколико приметите било какве неправилности које се тичу оглашених снижења, пријаву упутите Тржишној инспекцији, која је надлежна за надзор прописа који се тичу продајних подстицаја. Наглашавамо да су права потрошача иста и када се роба/услуга купи по редовној и када се купи по сниженој цени. Уколико имате фискални рачун, односно доказ о куповини, за несаобразност/недостатак који се у периоду од две године појави, можете продавцу изјавити рекламацију. Саветујемо потрошаче да без обзира на снижења куповину не обављају импулсивно већ планирано. Један од разлога је и ситуација када куповину обавите у малопродајном објекту, а предомислите се, сходно Закону о заштити потрошача, уколико не постоји несаобразност/недостатак, немате право да захтевате поврат новца односно замену. Неки од трговаца овакву праксу дозвољавају, али је одлука о томе препуштена њиховим условима и пословној пракси, а не и обавези коју је прописао закон.

Извор: Политика

Свет је на почетку епохе вештачке интелигенције и неопходно је на време поставити границе и прописе, поручују из БЕУЦ-а.

Заступници Европског парламента траже побољшање законодавства у вези са вештачком интелигенцијом како би и потрошачи били што боље заштићени. Главни одбор у ЕП затражио је прошле недеље да се у првом закону о вештачкој интелигенцији, који је у припреми, нађе и област заштите потрошача, јер она није довољно истакнута у ранијем предлогу овог прописа. Урсула Пахл, заменица генералног директора у Европској потрошачкој организацији (БЕУЦ), изјавила је да је јасно да је свет на почетку доба вештачке интелигенције и да је потребно на време обезбедити прописе и границе.

– Иако вештачка интелигенција може побољшати наше животе на много начина, постоји оправдана забринутост да ови системи могу и да нашкоде. Људи морају бити правилно заштићени од ризика ових нових технологија, изјавила је она. После великог броја гласова на последњој сеници ЕП јасно је, каже она, да се види одлучност европских власти о поштовању потрошачких права у овој области с обзиром да до сада нико о томе није конкретније реаговао. Предложено је, на пример, да се забрани коришћење препознавања лица у јавно доступним просторима. Затим је предложено да се потрошачима у овој области доделе посебна индивидуална права. То подразумева рецимо право да он буде обавештен у случају да подлеже одлуци високоризичног система вештачке интелигенције. На пример, када тражи кредит или полису осигурања, у случају права на жалбу или придруживању колективној тужби. Из БЕУЦ-а поручују да су забринути да би оператери вештачке интелигенције чак могли и да заобиђу правила која постави будући закон. Многи су забринути што се већ уводи термин поуздана вештачка интелигенција која би била посебно надгледана, јер се бави високоризичним пословима. Најважније је, поручују из Европске потрошачке организације, да су посланици ЕП гласали за све предлоге, што значи да ће се основе заштите потрошача поставити на време. Укратко, гласали су да се забрани даљинска биометријска идентификација, као што је препознавање лица, коју користе приватни субјекти у јавно доступним просторима. Ово је, кажу, најважнији корак јер је ова технологија превише инвазивна и поткопава основна права потрошача. Затим, да се укине потенцијално оцењивање у случају када вештачка интелигенција то чини и процењује којој групи неки потрошач припада на основу његовог друштвеног статуса, емоција, здравља или интелигенције. То је превише инвазивна и превише произвољна пракса да би се користила на потрошачима, поручују из БЕУЦ-а. Потрошачи ће вероватно имати и могућност колективне заштите у случају када неки систем вештачке интелигенције изазове штету већем броју потрошача. Следећи корак је да парламент гласа на пленарној седници у јуну, а онда ће почети преговори између парламента и држава чланица како би се утврдио коначни текст.

Извор: Политика

Европски парламент је на својој седници 11. маја усвојио амандмане на предлог Директиве којом се мењају Директива о непоштеним пословним праксама и Директива о правима потрошача, у циљу оснаживања потрошача за зелену транзицију кроз бољу заштиту од непоштене пословне праксе и боље информисање.

Како ће промене које доносе амандмани подразумевати и усаглашавање производа из трећих земаља са новим правилима, замолили смо оснивача Центра за европске политике (ЦЕП) Небојшу Лазаревића да за Бизнис.рс појасни домет усвојених амандмана и њихов утицај на произвођаче и потрошаче у Србији.

Лазаревић истиче да кључне промене обухватају забрану програмираног квара уређаја, продужетак века трајања, као и строже ознаке „зелено“ за произведене уређаје.

„Најважнији домет усвојених амандмана је, такође, јачање заштите потрошача за зелену транзицију. Предложене измене потрошачког права ЕУ и правила о непоштеној пословној пракси усмерене су на смањење отпада који се јавља као последица прекомерне потрошње и принципа да се уређај или производ баци кад се поквари. Циљ ових измена је пребацивање тежишта са куповине нових производа на поправку постојећих, јачање мреже сервиса и пружање адекватних информација о могућностима поправке производа“, објашњава наш саговорник.

Додаје и да се забрана елемената који ограничавају трајање односи на материјал, елементе уређаја и друга својства производа која у крајњој линији стимулишу замену новим пре времена очекиваног за ту врсту производа, али не и на ограничења која се јављају као последица употребе материјала лошег квалитета.

„Сви произвођачи би били у обавези да пласирају на тржиште само производе који су дизајнирани да буду компатибилни са потрошним материјалом, резервним деловима или прибором, попут пуњача или кертриџа са мастилом, које обезбеђују и други произвођачи. Ако се производ не може поправити, купци би морали да буду обавештени о овој чињеници и о свим другим ограничењима поправке пре куповине. Између осталог, требало би да буду доступне информације о планираној дужини доступности резервних делова и ажурирања софтвера или о томе да ли су поправке од стране независних стручњака дозвољене или не“, каже Небојша Лазаревић.

На наше питање колико су непоштене пословне праксе какве ЕУ покушава да уклони присутне на домаћем тржишту и када треба очекивати њихово „протеривање“ из домаће праксе, Лазаревић процењује да су присутне „у великој мери“.

„Иако Србија није чланица ЕУ, током процеса приступања постоји обавеза усклађивања националног законодавства са правним тековинама ЕУ, укључујући и област заштите потрошача, па ће исто тако Србија бити у обавези да се усагласи са изменама ових директива. Када је реч о ‘протеривању’ непоштених пословних пракси, то ће зависити од процеса имплементације нових правила и усклађивања националног законодавства. За ово је неопходан дужи временски период, јер су промене у законодавству сложен процес који захтева усвајање нових закона и подзаконских аката, правилника, уредби и одлука, као и изградњу институционалних капацитета за спровођење и надзор“, указао је наш саговорник.

Напомиње и да је, у контексту приступања ЕУ, Србија већ предузела одређене кораке у усклађивању свог законодавства са европским стандардима.

„Изменама Закона о заштити потрошача требало би предвидети увођење колективне тужбе у правни систем, као део процеса усклађивања са европским стандардима заштите потрошача“, сматра Лазаревић и додаје да ће, у сваком случају, процес усклађивања и елиминисања непоштених пословних пракси из домаће праксе захтевати, поред времена, континуиране напоре и сарадњу са релевантним институцијама и органима у циљу јачања заштите потрошача у Србији.

Једна од кључних промена које доноси нова ЕУ регулатива је и то да ће производи из трећих земаља морати да буду усаглашени са новим правилима како би могли да уђу на тржиште ЕУ, а Лазаревић наглашава да то има важне импликације за домаће произвођаче и трговце који су присутни на том тржишту. Као и свака промена, оцењује, она доноси изазове, али и потенцијалне предности.

„Што се тиче изазова, домаћи произвођачи ће морати да се прилагоде новим стандардима и захтевима који су постављени како би производи могли да уђу на тржиште ЕУ. То може укључивати имплементацију нових технологија, процеса производње и управљања, као и добијање одговарајућих сертификата“, каже Лазаревић.

Када је реч о предностима за домаће произвођаче и трговце, он истиче да, ако се на прави начин прилагоде, то може повећати поверење у домаће производе, што може резултирати већом тражњом и бољом репутацијом на тржишту.

„Како би се искористиле предности и превазишли изазови, важно је да домаћи произвођачи и трговци правовремено прате и разумеју нове прописе, унапреде своје процесе производње, квалитет и иновативност, те развију ефикасну маркетиншку стратегију. Такође је важно успоставити сарадњу са релевантним институцијама, привредним удружењима и стручњацима који могу пружити подршку овом процесу“, саветује Небојша Лазаревић.

Уз то, како каже, домаћи произвођачи и трговци могу искористити процес усклађивања са ЕУ регулативом као прилику за увођење нових технологија, побољшање ефикасности производње и управљања, фокус на одрживост и заштиту животне средине, што као крајњи резултат може имати јачање конкурентске предности на тржишту ЕУ и шире.

Промене ће, осим домаћих произвођача и трговаца, морати да прати и наша регулатива.

Извор: biznis.rs

Ревизијом прописа у прехрамбеној индустрији мењају се правила и за произвођаче сокова, џемова, јаја…

Европска комисија предложила је ревизију постојећих тржишних стандарда за велики број пољопривредно-прехрамбених производа.

На тој листи су воће и поврће, воћни сокови, џемови, мед, јаја… Циљ је да се у рафовима нађу квалитетнији производи с мање шећера, они јасније декларисани, али и спречи бацање хране које је узело маха. Медији преносе да за сада постоји најмање шест конкретних предлога за реформу прехрамбеног сектора.

На првом месту јесте транспарентно означавање порекла производа. Оно ће морати да буде јасно и биће обавезујуће за произвођаче и увознике меда, орашастих плодова, банана, али ће ово важити и за резано поврће и воће (рецимо упаковани листови зелене салате).

У случају мешавина као што је рецимо мед, јер се у једној тегли могу наћи производи који стижу из више различитих држава, на ознаци ће морати да буду наведене све земље порекла.

Још једна од важнијих тема јесте спречавање расипања хране. Све државе чланице ЕУ би до 2030. требало да преполове количине бачене хране. У том смислу се такође може очекивати ревизија прописа, према најавама ЕК. Предлог је да се на воће и поврће са спољним недостацима не примењују тржишни стандарди, тако би се повећала њихова вредност, a потрошачи би имали више прилика за куповину по повољнијим ценама. Такође, производи који се донирају могли би да буду изузети од основних захтева за означавање. На овај начин би се смањили трошкови а произвођачи би били више мотивисани да донирају храну.

Нови стандарди очекују се и у производњи сокова и џемова. За воћне сокове моћи ће да буде употребљавана ознака „без додатог шећера”, како би потрошачима било јасније да, за разлику од воћних нектара, воћни сокови по дефиницији не смеју да садрже додате шећере. Садржај воћа у џемовима биће повећан са 350 грама на најмање 450 грама по килограму готовог производа. На тај начин купци ће добити квалитетније производе с мање шећера и више воћа него што је то до сада био случај.

Измене чекају и живинаре јер ће се обележавање јаја спроводити директно на пољопривредном газдинству, што би омогућило бољу следљивост.

Извор: Политика