Народна банка Србије (НБС) упозорила је данас кориснике платних картица издатих у Србији, након што се на интернету појавила понуда за неовлашћену производњу заменских платних картица, да их не достављају трећим лицима нити да постојеће замењују новом картицом са измењеним дизајном и новим материјалом.

Из НБС су прецизирали да се на друштвеним мрежама и веб-презентацијама нуде услуге израде платне картице на металној подлози и са другачијим дизајном пребацивањем сигурносних елемената постојећих платних картица издатих од овлашћених банака.

„Реч је о неовлашћеној производњи платних картица, што као последицу може имати и друге злоупотребе које могу настати услед самовољног давања платних картица и података с њих. Истичемо да такве услуге наводе кориснике на поступање супротно уговорима и на тај начин их излажу додатним ризицима, а поред тога доводе и до повреде права пружалаца платних услуга, интелектуалне својине и правила картичних система плаћања“, наведено је у саопштењу.

Подсећа се да је безбедност издавања и коришћења платних картица један од најважнијих сегмената у пословима с платним картицама, па се из тог разлога примењују стандарди, правила и поступци којих се придржавају сви учесници у систему платних картица.

Законом о платним услугама, навели су из НБС, прописана је обавеза корисника платних услуга да користе платни инструмент у складу са уговореним условима којима се уређују издавање и коришћење тог инструмента, као и да је издавалац платног инструмента, у оквирном уговору с корисником платних услуга, у шта спада и коришћење платних картица, у обавези да наведе и мере које је корисник платних услуга дужан да предузме ради заштите платног инструмента.

Истакнуто је да слањем платне картице корисник може поступити супротно обавезама из тог закона, јер дели персонализоване сигурносне елементе тог инструмента, који су од значаја за њено коришћење, због чега може сносити и одговорност за евентуалне злоупотребе.

Како је објашњено, корисник би сносио пуну одговорност за штету која би му била нанета евентуалном злоупотребом платне картице.

Из НБС подсећају све кориснике на безбедно коришћење картица, а ради очувања поверења и сигурности овог безготовинског платног инструмента, кориснике подсећају да су платне картице средство плаћања и у складу с тим се чувају и користе.

Нагласили су да картицу може користити само особа чије име је одштампано на картици, осим у случајевима посебних врста картица, попут припејд поклон-картица, када на картици није одштампано име корисника.

Саветује се да, након добијања коверте с ПИН-ом, овај број запамти само корисник картице и не саопштава га ником другом, да ПИН никако не треба записивати на самој картици, нити га носити заједно с картицом, као и да је приликом подизања новца с банкомата препоручљиво заклонити руком тастатуру када се уноси ПИН број.

У случају крађе или губитка картице, потребно је у што краћем року о томе обавестити издаваоца картице, који ће истог тренутка блокирати картицу и тако елиминисати могућност да се она неовлашћено искористи, навели су из НБС.

Подсећа се и да корисник картице сноси ризик за евентуалне злоупотребе које настану до момента пријаве крађе односно губитка картице, до износа дефинисаног важећим прописима, а у случају да накнадно пронађе картицу која је пријављена као украдена односно изгубљена, корисник је не сме користити, већ је обавезан да је врати издаваоцу.

Из НБС саветују, када је реч о плаћању картицама на интернету, да је увек потребно проверити да адреса веб-странице на којој се налази формулар за унос података о картици почиње с „хттпс“, да би у току плаћања увек требало пажљиво читати сва обавештења и поруке који се појављују на екрану и никада их не би требало занемаривати или затварати пре претходног читања.

Додају да за онлајн плаћање никада није потребно да се уноси ПИН, а чак и када се тражи да се он унесе, јер је највероватније реч о покушају злоупотребе.

Указано је и да картицу не би требало фотокопирати нити је на други начин умножавати нити би требало слати, мејлом или на неки други писани начин, податке о картици који се користе за куповину преко интернета, тј. име и презиме, број картице, датум истека и троцифрени код на полеђини картице.

Извор: Danas

ЦЕНА кесице "алеве" паприке у продавницама кошта као килограм меса. Паковање од 200 грама догурало је скоро до 600 динара. Потрашаче је ових дана непријатно изненадила цена зачина који се у српској кухињи обилно користи и готово је незамислива припрема јела без њега.

- Шокирала сам се када сам прошле недеље видела да 200 грама алеве млевене паприке кошта 574 динара и да су је снизили 30 одсто јер је пред истек рока - каже Београђанка Снежана Станковић. - Не знам да ли су произвођачи подигли цену, или трговци своје марже, али ово је претерано. Претпостављам да је паприка доспела пред истек рока, јер нико није хтео да плати 600 динара за зачин када за толико пара може да купи килограм свињетине.

Већина грађана, како додаје, свакодневно користи тај прозвод за припрему јела. Она наводи да њена породица обично 200 грама потроши за месец дана. Читалац "Новости" Младен М. из Врања каже да је на пијаци у његовом граду млевена паприка дупло јефтнија него у продавницама. Он саветује грађане да увек упореде цене пре него што донесу одлуку где ће да пазаре.

- У Врању 100 грама млевене паприке кошта 120 динара, а килограм 1.200 динара - истиче Младен. - Ова паприка је много квалитетнија од оне у радњама, домаћа је, ручно туцана.

У трогинским ланцима које су обишли наши репортери редовна цена 100 грама алеве паприке креће се од 230 до 310 динара. На акцији, само у продајним објектима једног мегамаркета, може се наћи најјефтинија кесица, која кошта 190 динара. Производи под ознаком робне марке увек имају повљнију цену због нижих трошкова производње, па се тако 100 грама млевене паприке продаје од 197 до 212 динара.

Како сазанајемо у једном мегамаркету, бренд "алева" је подигао цене почетком марта око 10 одсто.

- Необично је што је тако велика разлика у ценама међу трговинским ланцима - кажу наши саговорници. - Разлог може да буде да неки ланац још има залихе и продаје по старим набавним ценама.

Извор: Новости

Сервис "Беоком" за пријаву комуналних притужби више није у функцији. Београђани ће моћи да се обрате новом Сервисном центру, који је формиран на иницијативу градоначелника Београда Александра Шапића.

Досадашњи систем за пријаву комуналних проблема "Беоком", замењен је новим Сервисним центром, али на изненађење грађана није бесплатан. Из службе поменутог центра наводе да су позиви из фиксне мреже бесплатни, а да се позиви преко мобилне телефоније тарифирају.

Проблем функционисања система на овакав начин је управо то што су потрошачи ускраћени за битну информацију - цену позива. Приликом позивања броја, не постоји информација о наплати позива, односно тарифирању истог.

Закон о заштити потрошача обавезује пружаоца услуге да потрошача обавести о основним обележјима услуге, а поготово да учини доступном информацију у вези цене односно обрачуна исте.

Напомињемо да је обавеза јавних комуналних предузећа, која издају потрошачима рачуне, да обезбеде бесплатну телефонску линију, како би на брз и лак начин рекламација могла да се изјави.

Остаје упитно, ако пођемо од претпоставке да је поменута одредба о бесплатној телефонској линији успостављена у циљу лакшег и ефикаснијег решавања жалби потрошача, зашто су поједине комуналне услуге доступне за рекламације и преко овог сервисног центра и то уз накнаду.

Уколико је Град Београд препознао потребу да се комуналним предузећима обраћамо и на овај начин, преко сервисног центра, а не само директно, преко пружаоца услуге који нам издају рачуне, неопходно је да се потрошачи о цени на јасан начин обавесте приликом позива или да се омогући да оваква услуга буде у потпуности бесплатна.

Поводом изнетог очекујемо реаговање надлежних како би уочена неправилност била исправљена и како би се пословање наведеног Сервисног центра уподобило законским оквирима.

Национална организација потрошача Србије (НОПС) у склопу активности спровођења независних и упоредних анализа роба и услуга на тржишту Србије, спровела је анализу дувана са нелегалног тржишта у циљу информисања и едукације о негативним последицама конзумације производа који, због недостатка редовних контрола, могу предстаљвати ризик по здравље и безбедност потрошача.

Како због континуираног раста цена дуванских производа, све већи број потрошача купује ове производе на нелегалном тржишту, НОПС је, уз помоћ СП лабораторије у Бечеју, урадила анализу дувана који се продаје на црном тржишту.

Узорковање је извршено на пијацама неколико већих градова у Србији. У готово свим узорцима нашло се више влаге и прашине него што је дозвољено, а у поједним и измет и пестициди.

У дувану су, према подацима анализе, измерене вредности влаге које се крећу од 16,12 одсто до 18,92 одсто, док је дозвољени максимум 15,5 одсто. Због овога је, констатована и плесан у дувану.

Иако не постоји референтна вредност када се ради о плесни, правилник каже да је забрањено стављање у промет дуванских прерађевина које су плесниве.

Количина прашине која је законом дозвољена у дувану износи максимално два одсто, а у узроцима количина прашине иде од два до чак 3,6 одсто.

Анализа је показала и присуство тешких метала и пестицида. Иако су измерене вредности у складу са вредностима дозвољеним законом, овде је проблем то што то не мора да значи да узорци не садрже пестицид.

Наиме, узорци су испитани на обавезну листу пестицида из правилника, али овај правилник је застарео, па се тако неки од пестицида на листи, више ни не користе, односно забрањени су, док су се у међувремену на тржишту појавили нови пестициди који нису обухваћени правилником.

Мирис дувана је својствен датој врсти производа, а испитивани узорак не садржи живе инсекте ни њихове ларве видљиве голим оком, наведено је у лабораторијском извештају.

На основу свега наведеног може се закључити да је резани дуван са нелегалног тржишта углавном  лошег квалитета, да има доста влаге у себи и да као такав није здравствено исправан, јер је у поједним узорцима пронађен измет разних врста животиња и већа количина прашине.

Такође, анализа је показала већи удео никотина који се налази на горњој граници у односу на правилником прописане референтне вредности.

Савет потрошачима је да избегавају куповину дуванских производа од нерегистрованих продаваца јер, некада, знатно повољнија и приступачнија цена, може “коштати” знатно више у случају нарушеног здравља.